Pozorišna zavesa je više od završnog signala — to je tkivo koje gledalac asocira sa otvaranjem i zatvaranjem priče. Težak materijal, blago šuškanje, mehanizam koji povlači uže — svaki od tih elemenata pomaže da se scena pozicionira u prostor pozorišta ili klasičnog scenskog dela. Bez tog sloja gledaocu nedostaje fizički osećaj događaja.
U arhivi je preko 15 snimaka zavese — povlačenje, zatvaranje, šuškanje pri pomeranju, kratki dodiri sa scenom. Skini sve besplatno i bez navođenja autora, pa fajlove koristi u dramskoj produkciji, animaciji sa pozorišnom temom ili u igri gde se priča deli na činove. Ovo je upravo onaj sloj koji edukativni i kulturni sadržaj traži kada gradi atmosferu klasičnog teatra.